Nov 29, 2022

Na raskrsnici izazova i šansi - Autorski tekst dr. Jelene Doganjić
   

U narednom periodu ćemo biti suočeni i sa inflacijom i sa recesijom. Očekivanja su da će se ova dešavanja u određenoj meri odraziti i na sektor osiguranja, s tim da će se efekti različito ispoljiti u životnim i u neživotnim osiguranjima

Prema poslednjim raspoloživim projekcijama, očekivanja su da će na svetskom nivou premija osiguranja u 2022. godini biti nominalno viša za oko 17% (realno za oko 6%), nego na kraju 2019. godine. Ovaj rast, u trogodišnjem periodu, pokazuje otpornost sektora osiguranja na pritiske izazvane pandemijom COVID- 19, kao rezultat, pre svega oporavka globalnog sektora osiguranja u toku 2021. godine.

Ipak, srednjoročne projekcije na globalnom nivou pokazuju da će naredni period biti izazovan za poslove osiguranja, što može dovesti do niže profitabilnosti i nižih stopa povrata na uloženi kapital. Svetska ekonomija je u poslednje vreme izložena velikim promenama, sa stopama inflacije koje su značajno više nego u prethodnom periodu, a u mnogim zemljama na nivou koji nije zabeležen decenijama unazad te bi, prema procenama MMF-a, Svetske banke i drugih relevantnih institucija, u narednom periodu moglo doći do usporavanja ekonomskog rasta na globalnom nivou.

Zabeleženi opšti rast cena i usluga, odnosno inflatorna spirala, koja će se nastaviti i u narednom periodu, posledica je više faktora, među kojima su najznačajniji 1. visoki fiskalni stimulansi, blago slabljenje pojedinih valuta i „pumpanje” tražnje, koji su realizovani u vreme eskalacije krize COVID-19; 2. poremećaji u lancima snabdevanja, kako pod uticajem COVID-19, tako i pod uticajem rata u Ukrajini, kao i 3. rastuće cene goriva i energenata, indukovani dominantno efektima povezanim sa ratom u Ukrajini.

Dakle, u narednom periodu ćemo biti suočeni i sa inflacijom i sa recesijom. Očekivanja su da će se ova dešavanja u određenoj meri negativno odraziti i na sektor osiguranja, s tim da će se efekti različito ispoljiti u životnim i u neživotnim osiguranjima.

Izloženost inflaciji

Svakako, iskustva u poslednjim mesecima su pokazala da se izloženost inflaciji ne može meriti samo opštim rastom potrošačkih cena, jer su pojedini proizvodi osiguranja izloženim stopama rasta cena višim od onih koji ulaze u „potrošačku korpu”. Neživotna osiguranja pogađa rast šteta, posebno u osiguranju građevinskih objekata, osiguranju izgradnje/montaže, kasko osiguranju vozila, osiguranju od autoodgovornosti i osiguranju nezgode.

Do rasta šteta u imovinskim osiguranjima građevinskih objekata i osiguranjima izgradnje/montaže dolazi zbog poremećaja u lancima snabdevanja i zbog nedostatka radne snage. Posledično, CCI (Construction Cost Index) je u 2021. eskalirao, a ovo kretanje se nastavlja i u tekućem periodu. Rast šteta kasko osiguranja i osiguranja autoodgovornosti je indukovan rastom cena rezervnih delova, koji se pripisuje poremećajima u lancima snabdevanja auto-industrije, zbog kontinuiranog lock-down-a u Kini u dužem periodu, rata u Ukrajini i drugim povezanim faktorima. Primera radi, automobilska industrija je visoko zavisna od ukrajinske proizvodnje čelika i ruske proizvodnje paladijuma i nikla, a poremećaji u proizvodnji, otežano snabdevanje i visoke cene materijala utiču na rast cena auto-delova i cena novih automobila. Pored toga, u poslednje dve godine je u porastu i cena usluga auto-servisera, zbog manjka radne snage, što dodatno utiče na rast šteta. Ova kretanja u osiguranju vozila, nakon veoma uspešne 2020. godine (zbog mera ograničenja kretanja u toj godini), već su dovela do pogoršanja profitabilnosti u 2021. godini, sa očekivanjem nastavka takvog kretanja u narednom srednjoročnom periodu. Očekivanja su da će i u osiguranju nezgode i osiguranjima od odgovornosti doći do rasta šteta, zbog uvećanih naknada za telesne povrede (npr. za lečenje, za izgubljene zarade, umanjenu radnu sposobnost). I druge vrste osiguranja će biti pogođene rastom šteta, ali u nešto manjoj meri.

Može se očekivati da će rast šteta, prevashodno pod inflatornim pritiscima, imati efekat, kako na štete koje su nastale u tekućoj godini, tako i na rezerve za nerešene i neprijavljene štete iz prethodnih godina (štete koje su u rezervi). Logično je da će stepen uticaja inflacije na poslovanje osiguravača zavisiti kako od duracije obaveza za štete (razvoj šteta u višegodišnjem periodu), tako i od odnosa visine potrebnih rezervi za štete u odnosu na premiju osiguranja.

Inflacija višestruko deluje i na životna osiguranja. Sa jedne strane, može dovesti do smanjenje tražnje za uslugama životnih osiguranja, kao rezultat smanjenja raspoloživih sredstava za potrošnju pod uticajem inflacije, dok sa druge strane rast kamatnih stopa može dovesti do rasta tražnje za proizvodima sa zagarantovanim isplatama. Očekivanja su da životna osiguranja neće biti u značajnoj meri pogođena rastom šteta, zbog prirode životnih osiguranja. Međutim, postoji izvestan stepen opasnosti od masovnog otkupa proizvoda životnog osiguranja, ukoliko građani iz svojih redovnih primanja, koja se realno smanjuju, ne budu mogli da plaćaju dospele rate premije životnog osiguranja.

Nekoliko dodatnih izazova

Osim uticaja na racio šteta, očekivanja su da, na globalnom nivou, inflacija može uticati i na racio troškova, kroz rast troškova administracije, pod uticajem rasta opštih troškova poslovanja i, eventualno, rasta zarada. Takođe, borba za očuvanjem tržišnog učešća može dovesti i do rasta troškova prodaje.

Izazov, koji ne treba zanemariti, je i fluktuacija radne snage u finansijskom sektoru, generalno posmatrano. Istraživanja pokazuju da novim generacijama sigurnost, koju tradicionalno nose osiguranja, nije više toliko važna. Primetan je trend da se poslovi posmatraju kratkoročno, traži se sloboda, kreativnost i izazov, uz visoku zaradu, a u drugi plan se stavlja sigurnost. Ali, ne treba zaboraviti da su osiguranja sistemi koji posluju i unapređuju se vekovima unazad, što govori u prilog njihovoj prilagodljivosti izazovima tržišta i potrebama klijenata, ali i zaposlenih. Potrebno je naći kompromis. Zato bi u fokusu osiguravača u narednom periodu trebalo da bude pažnja koja se posvećuje kadrovima, a posebno očuvanje iskusnih kadrova i njihovoj sinergiji sa mladim snagama, naravno, uz uvažavanje finansijskog momenta. Osiguravačima su potrebni iskusni i lojalni kadrovi, a osiguranje je jedna od najlepših delatnosti koja pruža dobre uslove za rad.

Pored navedenih, uglavnom nepovoljnih uticaja pandemije COVID-19, rata u Ukrajini i inflacije koja je usledila, postoje i određeni pozitivni uticaji ovih dešavanja na privredu, pa i na sektor osiguranja. Ti pozitivni uticaji se ogledaju kroz unapređenje sistema upravljanja rizicima, ubrzanu digitalizaciju poslovanja, razvoj određenih vrsta osiguranja i delimično, kroz rast prinosa od ulaganja.

Iskustva u poslednjim mesecima su pokazala da se izloženost inflaciji ne može meriti samo opštim rastom potrošačkih cena, jer su pojedini proizvodi osiguranja izloženi stopama rasta cena višim od onih koje ulaze u „potrošačku korpu”

U uslovima velikih turbulencija, do izražaja dolazi upravljanje rizicima, kao dobar način suočavanja s neizvesnošću – detekcijom signala razvoja rizika, aktivnim monitoringom razvoja, procenom izloženosti riziku i primenom metoda savladavanja rizika. Osiguravači unapređuju aktivan monitoring, kroz promptnije praćenje pokazatelja profitabilnosti, kako na nivou linija poslovanja, tako i na nivou pojedinih klijenata i rizika kojima su klijenti izloženi i cenu za klijenta „kroje” prema tim pokazateljima. Ipak, pored smanjene profitabilnosti (pod pritiskom uvećanih šteta i troškova), u obzir se uzima i pojačana konkurencija i zahtevi regulatora, te nije realno očekivati rast premije u svim vrstama osiguranja, već prevashodno u onima u kojima postoji povećana tražnja (npr. zdravstveno osiguranje, osiguranje od odgovornosti i sajber osiguranje). Takođe, unapređuje se i praćenje boniteta klijenata i reagovanje kroz mere za naplatu potraživanja, što je ključno da bi se sprečila eskalacija nenaplativih potraživanja, u uslovima usporavanja privredne aktivnosti. Iako se kreditni rizici (neispunjavanje obaveza druge ugovorne strane i/ili kroz pad kreditnog rejtinga) još ne ispoljavaju u značajnoj meri, evidentno je da su u porastu, pa ih treba blagovremeno savladavati. Dalje, u situaciji velikih promena na finansijskom tržištu, sve je više na značaju upravljanje rizikom ulaganja, što podrazumeva unapređenje valutne i ročne usklađenost imovine i obaveza i diversifikaciju ulaganja, uz izbegavanje prekomerne koncentracije izloženosti pojedinačnom ulaganju ili ulaganju u jedno lice. Ulaganjima se posvećuje veći obim pažnje, a odluke koje se sada donesu o ulaganjima mogu imati efekat na dug rok. Upravljanje sajber rizicima je takođe u fokusu osiguravača, kao i operativni rizici, a jača svest i o značaju klimatskih rizika i unapređuje se njihovo modeliranje. Sva ova ubrzana unapređenja upravljanja rizicima nisu kratkoročna, već će na dug rok unaprediti poslovanje osiguravača.

Pandemija je u svim sferama života dovela i do ubrzane digitalizacije, što se odrazilo i na poslovanje osiguravača. Osiguravači ubrzano menjaju svoje poslovne modele i prilagođavaju se digitalnim modelima ponude/prodaje, jer raste apetit potrošača za digitalnim dodirnim tačkama i brzom obradom zahteva, koje nude digitalne platforme. U sferi digitalizacije osiguranja ima puno prostora za dalja unapređenja, jer klijenti osiguranja rado koriste onlajn platforme jedino ako ih razumeju i ako ih smatraju bezbednim. Pozitivna iskustva iz bankarskog sektora bi trebalo koristiti, jer se pokazalo da vodeće banke koje su investirale u digitalizaciju, ostvaruju više stope povrata na uloženi kapital.

Ubrzan razvoj pojedinih osiguranja

Pod uticajem pandemije COVID-19 je došlo, generalno posmatrano, do jačanja svesti o izloženosti rizicima i rasta tražnje za proizvodima/uslugama koji pružaju zaštitu. Očekivanja su da će to dovesti do ubrzanog razvoja pojedinih vrsta osiguranja, kao što su zdravstveno osiguranje, osiguranje rizika povezanih sa IT uslugama i osiguranje od odgovornosti. Očekuje se da će, na globalnom nivou, glavni nosilac razvoja u osiguranju lica biti oblici godišnjih obnovljivih zdravstvenih osiguranja, jer je pandemija dovela do veće zabrinutosti građana o svom psiho-fizičkom zdravstvenom stanju. Prema istraživanjima koje je nedavno sproveo Swiss Re, veća je zabrinutost za zdravstveno stanje u zemljama u razvoju u kojima je prisutan niži nivo zdravstvene zaštite (što je i očekivano), a veća je potražnja za zdravstvenim osiguranjem od strane radno sposobnog stanovništva mlađe životne dobi, koje preferira da onlajn kupuje osiguranje. U imovinskim osiguranjima i osiguranjima od odgovornosti, na globalnom nivou, najbrži je rast tražnje za osiguranjem od sajber rizika, jer učestalost sajber napada raste. Primera radi, prema pokazateljima Moody-sa, učestalost sajber napada raste 30 posto svake godine. Ipak, osiguravači za sada uglavnom nude sužen obim pokrića, za kompanije srednje veličine, izbegavajući velike kompanije i određene delatnosti (npr. izbegavaju se ugostiteljske, finansijske ili zdravstvene delatnosti). Razlog za to je činjenica da sajber rizici krađe podataka i/ili narušavanja privatnosti, dovode do velikih gubitaka i, neretko, do trajnog ili privremenog prekida poslovanja, što nije lako unapred proceniti. O značaju sajber rizika svedoči i podatak da je i EIOPA (European Insurance and Occupational Pensions Authority) donela posebne smernice za ovaj rizik. Pored povećane tražnje za zdravstvenim osiguranjem i osiguranjem od sajber rizika, raste i tražnja za osiguranjima od odgovornosti. U sferi osiguranja od odgovornosti se razvijaju brojni novi paketi, a primećuje se i povećana tražnja za D&O (Directors and Officers) osiguranjem, s obzirom da je menadžment kompanija izložen povećanim pritiscima, a time i rizicima u poslovanju.

Kao dodatni zrak nade, sa potencijalno pozitivnim efektima, jeste značajan rast kamatnih stopa na ulaganja. Ovaj rast deluje na prihodnu stranu osiguravača, kroz povećanje povrata na uložena sredstva, a time i do relaksacije pritiska na rezultat. Međutim, s obzirom na to da se značajan deo ulaganja vodi kao AFS (Available For Sale), sa mark-to-market načinom vrednovanja, rast tržišnih prinosa ima i negativne efekte na raspoloživi kapital. Stoga, važno je naći balans između ovih, međusobno povezanih kretanja i „sačuvati novac u rukama”. Do izražaja dolazi sposobnost osiguravača da procene kada je pravi momenat uložiti sredstva, a kada je potrebno povući se sa određenog tržišta.

Pred svima nama koji se bavimo poslovima osiguranja je veoma izazovan put u narednom srednjoročnom periodu. Očuvanje stabilnosti poslovanja, uz adekvatne rezerve, kao i profitabilnost, ciljevi su koji su ostvarivi, ukoliko se sprovodi mudra, ali i promptna politika poslovanja, uz spremnost za brza prilagođavanja novonastalim okolnostima. Jačanje prodaje novih oblika osiguranja, uz ubrzanu digitalizaciju, kao i kontinuiran monitoring i upravljanje rizicima su ključni koraci ka ostvarenju tih ciljeva.

Piše: Dr Jelena Doganjić, direktor Sektora za aktuarstvo i upravljanje rizicima u Milenijum osiguranje a.d.o. Beograd i docent na Univerzitetu MB

Časopis Svet osiguranja, novembar 2022. godine

Na vrh